“Drill, baby, drill”

O “antizelenom planu koji dolazi s druge strane Atlantika” možemo misliti što god hoćemo, ali on je činjenica. Baš kao što je i činjenica da bez nafte i plina ne možemo zamisliti svakodnevni život i još godinama nećemo moći, bez obzira na naše želje i ciljeve u vezi sa zelenom tranzicijom. Naime, čak i kada jednom, za 10, 15 ili 20 godina, elektrificiramo automobilski promet i kada napustimo fosilna goriva u proizvodnji električne i toplinske energije, nafta i plin i dalje će nam trebati, ako za ništa drugo, onda za proizvodnju niza proizvoda, od polimera raznih vrsta i namjena do lijekova, dodataka hrani, gnojiva itd.

Oni nešto stariji sjetit će se pojma iz sedamdesetih i osamdesetih: miroljubiva koegzistencija. Radi se pojmu koji je tada bio mantra, baš kao što je to danas održivi razvoj. No, da bismo ostvarili taj održivi razvoj, još niz godina morat ćemo imati miroljubivu koegzistenciju stare i nove energetike, fosilnih goriva i obnovljivih izvora, da bismo jednom, malo pomalo, uistinu došli do neugljične budućnosti.